Ne volim kada imam osećaj ali eto imam ga često. Dođu i prođu, često iznevere i zahvalan sam im zbog toga.
Ali jedan nikako ne prolazi i to me prilično nervira. Osećaj krajnje prost i savršen.
Osamdesetih je bilo...pa kako bih rekao...do jaja (da prostite na izrazu).
I baš sam kivan što ih ne mogu vratiti sad kada sam matoriji...pa da ih proživim na način kakav im dolikuje.
Film, muzika, moda...ih nema kraja...
Znam da će zvučati kretenski ali moj lični krivac za krah te divne ere su New kids on the block. Lepo su najavili izdaju...step by step...bla, bla, blaaaa!
Ne terajte me da navodim razloge, svi mi krivimo nekoga za nešto - kosmičko pravilo, molim lepo.
I sedamdesete su bile dobre, naročito što se muzike tiče, to ću na kraju i da potkrepim.
Sada ćemo da nastavimo o onim koje počinju brojem osam.
Ponekad osetim njihov miris u vazduhu, i mogu Vam reći nije to nostalgija. To je više kao da čujete ono fantastično klik koje vam garantuje da je sve na svome mestu.
Ljudi se definitivno mogu roditi van vremena kome pripadaju, i ne terajte me da to potkrepljujem Teorijom haosa.
Osamdesete su dale sjajne stvari. Evo i nekih od njih.
Pa zatim ovo. Gospodin King u paketu sa Ramonsima.
I onda su Guns-i zatutnjali u Terminator stilu sa You could be mine, razbili su svetske top liste a mi staru Jugu, zakoprcali smo se u inflaciji i ritmu Dr Iggy-ja, i dok trepneš okom Đole Balašević je okrpio te devedesete i poslao ih u materinu a nas evo tu gde jesmo.
Kažu i da je Axl Rose u međuvremenu postao majmun. Ali nekada je i on bio na svom mestu
Mislio sam da ću reći mnogo više, ali shvatili ste ili iskreno se nadam, osetili. Ponekad se potpuni uvid u stvar može ostvariti samo osećajem za istu, pokušaj dekodiranja u sivoj materiji rezultuje greškom. Silujte proces i pokušajte to nekoliko puta za redom i greška postaje permanentna. Posle ljudi to pripišu predrasudama....
Ali ispade na kraju da sam po prvi put na Š.U.R.U stavio relativno ozbiljan tekst. Nešto mi se nije izmotavalo, neće se više ponoviti obećavam.
I za kraj, kao što sam rekao, evo i malo šmeka sedamdesetih, bar što se muzike tiče
čet - 11.10.2007, objavio Nightshadow 11. oktobar 2007 20:35:00
8 komentar(a):
12. oktobar 2007 11:59:00, Sanatorijum
gansi su pukli kad im je otishao izi stradlin. posle njega u agoniji su objavili onaj dupli album, a posle njega i album sa obradama pank pesama. i to je bio kraj. ali, pesmu, kao i spot na pesmu, 'estranged', ljubim i dalje...
12. oktobar 2007 12:54:00, nightshadow
Da, skoro da je u pitanju jedna sasvim klasicna prica raspada jednog dobrog benda....kako god bilo, volim da ih cujem.
12. oktobar 2007 15:31:00, dudarim
Мени Ганси и нису нека специјална асоцијација на осамдесете... 80е су ми више свит љига метал бендови и натапиране фризуре :)
12. oktobar 2007 15:38:00, Sanatorijum
to, dudarime. natapirane. upravo neshto kontemplirah u pismenoj formi sa samim sobom.
12. oktobar 2007 20:39:00, nightshadow
Ima dosta asocijacija, hvala Bogu dobrih...ja sam naveo samo neke od njih Zivo me zanima sta ce me asocirati na ovo vreme za jedno desetak-petnaest godina...
18. oktobar 2007 13:39:00, statebriga
koliko se ja secam a mozda se i ne secam dobro new kids on the block su bili proizvod devedesetih godina cini mi se neke 90.-91. a ne osamdesetih...molim lepo...da li se secate filma flash dance..e to su ble osamdesete...eeeee...ma ok je i ovako...
E jebiga...racunao sam na bar jednog istomisljenika