Kada bih video letećeg minijaturnog majmuna sa surlom umesto nosa i čarobnim štapićem u ruci bila bi to jedina stvar koja bi me razveselila više od trenutka kada listi ljudi koje poznajem dodam još jednog samoproglašenog menadžera.
Čoveče, ponekad mi se čini da svaka budala koja do tridesete godine ne uspe da zadovolji svoju ambiciju (ili je uopšte ne pronađe) naprasno evoluira u menadžera.
Čast retkima koji ovo zvanje zaista zaslužuju i prirodom svoga posla opravdavaju, mislim da je jasno na koju grupu ljudi ciljam.
Na meeenadžere, ne na menadžere.
Poznavao sam jednog lika koji je radio u prodavnici računara. Jedna mušterija ga je dovela na granicu nervnog sloma jer nikako nije mogla da shvati da to što je kupila kompjuter u njegovoj prodavnici automatski ne povlači činjenicu da ima pristup internetu. Bilo je to pre godinu dana, možda i manje.
Ta ista osoba mu je prilikom prve posete, dok je birala konfiguraciju, ostavila svoju podsetnicu. Menadžer. Meeenadžer. Organizovala je dve proslave nove godine u jednom lokalu. Kakve reference i zabetoniran životni poziv.
Ponekad pomislim da bih i ja trebao da postanem menadžer. Menadžer higijene umesto čistača. Menadžer verifikacije regularnosti u javnom saobraćaju umesto kondukter. Counting manager u javnom sistemu umesto baba/deda sere. Jebeš biro i čekanje kad možeš biti menadžer. Meeenadžer.
Verovatno serem….ali ležalo mi je na duši…bolje da prekinem
na vreme….
Ja sam ti svojevrsni Izvrsni Menadzer zagorcavanja sopstvenog zivota, uzrokovan malicioznim uplitanjem drugih u isti :-)