sub - 08.09.2007, objavio Nightshadow 8. septembar 2007 3:13:00
U svetu korporacijskog menadžmenta nemate prijatelje. Prosto je.
Ali koga za to briga složićete se sa mnom. Svakodnevno ste bombardovani stotinama lažnih saveta i preporuka, kroz televizijski program,
novine pa i internet. Od brzog ručka do turbo erekcije put je kratak i često jeftin po svim mogućim kvazimerilima.
Ne želim sada da polemišem o marketinškoj manipulaciji nad narodnim masama.Ona postoji i svako normalan će je koristiti da bi najbolje plasirao svoj proizvod.
Ali šta kada se dobra kampanja prepusti totalnim idiotima? Šta kada za ispunjenje obećanja zadužite totalne kretene koji isto useru kroz sve segmente realizacije?
Ispričaću Vam priču.
Dugo vremena sam koristio pre paid broj telefona a onda se iz meni nepoznatog razloga isti blokirao. Nije se baš blokirao u pravom smislu te reči. Samo je počeo da
radi veoma usrano. Naprasno je postajao nedostupan isl.Verovatno sam mogao da nazovem kompaniju koja ga je izdala i rešim to razgovorom ali me je mrzelo.
Umesto toga prešao sam na post paid broj koji sam dugo vremena posedovao i jedno vreme stvari su tekle savršeno.
A onda su počeli da stižu računi koji mi se nisu dopadali. Bili su isuviše veliki za moj ukus. No činjenica je bila upravo ta da su koliko god mi išli na živce
ipak bili moji, tačnije svaki dinar se tu nalazio isključivo mojom krivicom.
Kaže lepo narodna da se ne možeš jebati a da ti ne uđe.
A onda se ukazalo potencijalno rešenje.
Ista kompanija čiji sam broj koristio krenula je u promotivnu kampanju sa širokom ponudom tarifnih profila i telefona koje možete da dobijete za relativno sitnu lovu u
zavisnosti od toga koju tarifu odaberete. Jedan prijatelj mi je skrenuo pažnju na to i otišao sam na njihov website.
Eureka!
Moj telefon do tada bio je prilično usran. Bio je star gotovo šest godina i počinjao je da odumire. A u fantastičnoj ponudi koja me je mamila sa monitora
nalazila se prosta računica. Opredelivši se za jednu tarifu koja mi je privukla pažnju mogao sam da dobijam mesečni račun koji mi je odgovarao, plus da u okviru nje
imam gotovo (za moje potrebe) nepotrošivo minuta razgovora u i van mreže čiji sam korisnik, plus brdo SMS poruka plus što je i sama cena minuta (ukoliko probijem ograničenja)
bila daleko ispod one koju sam u tom trenutku plaćao.Tu nije bio kraj pošto bi, ako prebacim moju postojeću karticu na datu tarifu mogao da kupim mnogo dobar telefon za
veoma male pare
Bio sam upecan. Radilo se o krajnje prostoj matematici. Ostajem pri istom broju telefona, dobijam manji mesečni račun, mogu više da razgovaram i uz sve to ide gotovo besplatan telefon.
Konačno, kucnuo je čas kada sam ušao u njihovu poslovnicu i ponosno saopštio portiru šta želim da učinim. Tu počinje moja agonija.
Nakon pola sata čekanja ušao sam u prostoriju gde me je dočekala službenica koja se čak nije udostojila ni da me pogleda. Umalo da zaboravim. Čekajući sam saznao da ne mogu prebaciti moju postojeću post paid karticu
jer se ne vodi na moje ime. Nije bilo bitno što sam pri sebi imao ličnu kartu dotične osobe da je dam na uvid. O.k, to sam mogao da opravdam politikom kompanije. Sećate se da sam spomenuo prethodno korišćenu pre paid karticu.
Isto se moglo učiniti sa njom, bez problema.
Vratimo se na službenicu.
Rekao sam joj da želim da pređem sa mog pre paid broja na post paid tarifu i kupim telefon. Unela je broj u kompjuter i nakon što se uverila da postoji zatražila mi ličnu kartu. Ovde sam obavezan da stavim napomenu.
Moja lična karta nije lepa na oko. Loš kvalitet, to što je redovno nosim u džepu ili možda nešto treće učinili su da joj se rastave stranice. Savršeno je čitka, jednostavno problem je u tome što nije kompaktna.
Sudbina je htela da nekoliko dana ranije pitam dvoje policajaca da li je još uvek validna na šta su oni odgovorili da jeste.
I tako sam joj predao moju ličnu kartu uz krajnje glup komentar da se malo oprala (nije se nikad oprala samo sam navikao da taj odgovor dajem ljudima jer štedim na vremenu koje bi mi trebalo da im objasnim da se raspala sama bez mog velikog uticaja)
Smem da se kladim da se ništa ne bi desilo da joj sam nisam skrenuo pažnju na to. Ovako, ustala je sva bitna i otišla u drugu prostoriju. Vratila se i bacivši ličnu kartu pred mene rekla:
"Koleginica kaže da ne možemo da prihvatimo."
"Zašto?" upitah.
"Fizički je neispravna."
Na trenutak sam pomislio da je pitam o kriterijumu po kom utvrđuju fizičku ispravnost lične karte, tj. kriterijumu po kom su utvrdili da je moja lična karta fizički neispravna. I šta to koji kurac treba da znači fizički neispravna lična karta?
Poenta iste je utvrđivanje ličnih podataka pojedinca. Moji se vide i to je ono što im je potrebno. Kakve veze ima što su joj stranice razdvojene.
Ali samo sam se zahvalio i otišao. Jedna od važnih lekcija koje u životu naučite jeste ta da se sa šalterskim službenicima ne vredi raspravljati.
Imao sam bolji plan.
Petnaest minuta nakon napuštanja neprijatne službenice popunjavao sam online formular za dostavu svega što mi je bilo potrebno na kućnu adresu. Ha-ha,
ipak sam isterao svoje. Uneo sam podatke iz lične karte (baš me zanima kako li to utvrđuju njenu fizičku ispravnost putem interneta?) i poslao zahtev. Ostalo je samo da u narednih nekoliko dana primim pošiljku i platim je poštaru.
Ne nije kraj.
Sledećeg dana sam išao na poslovni put kada mi je zazvonio telefon. Ovoga puta radilo se o ljubaznom službeniku. Oslovio me je po imenu.
"Da ja sam."
"Uputili ste zahtev za prelazak sa pre paida na post paid."
"Da"
"Izdiktirajte mi broj o kome je reč."
Učinih traženo
"Na taj broj se javlja neki gospodin"
"Nemoguće"
"Moguće"
"Nemoguće kartica je van telefona u fioci."
"Ubacite je u Vaš telefon."
"Ne mogu nisam kod kuće na putu sam."
Sledi uhvatio-sam-te-u-laži tišina. Odlučujem da je prekinem inače ću pasti u ozbiljno iskušenje da ga pošaljem tamo gde sunce ne sija.
"Možete li me pozvati sutra?"
"Mogu. Imajte karticu kod sebe!"
Nakon ovog razgovora okrenuo sam sporni broj. Pogodite ko se javio. Niko. Bila je nedostupna.
Mislio sam da mi se nikada neće javiti ali sutradan je ponovo zazvonio telefon.Ubacio sam spornu karticu a idiot je nazvao. Pogodite čiji glas je čuo sa druge strane. Moj.
"U redu paket Vam je odobren. Dobijate ga za tri dana."
Odahnuo sam. Šta god da se dešavalo bilo je završeno, sporazum je postignut i uskoro ću imati ono što sam želeo. Više neće biti maltretiranja.
O kako sam samo bio u zabludi.
Tačno nakon tri dana probudio me je poštar. Rekao sam mu da se popne a on primetivši da sam bunovan uzvratio je:
"Spremite novac mi smo brza pošta, nemam vremena za zadržavanje."
Ušao je u stan, predao mi paket i popunio ugovor sa podacima iz moje fizički neispravne lične karte.Potpisao sam i usledila je ceremonija plaćanja. Nije imao da mi vrati kusur i zatražio je sitno.
Preturio sam džepove ali do tražene sume je nedostajalo tačno devet dinara.
"Ništa sad lepo idemo dole da rasitniš pare."
Da li je to bio moj jebeni posao? Zašto brza i profesionalna pošta nije u stanju da vrati kusur?
Nisam imao volje da se raspravljam i pošao sam zajedno sa njim da razmenim novac. Na trenutak sam hteo da budem zloban i zaređam lokale za koje sam znao da mi neće izaći u susret i na taj način usporim njegov supersonični rad ali jednostavno sam bio isuviše bunovan za to. Rasitnio sam pare i dao mu najbližu moguću sumu. Trebalo je da mi vrati deset dinara kusura. Imao ih je video sam ih u njegovoj ruci kada je prvobitno pregledao džepove u potrazi
za novcem. Pogađajte šta se desilo. Zahvalio se i otišao.
Ostao sam zapanjen. Nije mogao da oprosti devet dinara ali je zato otišao sa mojih deset. Jebote!
I za kraj najslađe. Ukupno vreme moje priče po meraču razgovora je pre tri dana iznosilo oko tri sata. Jedna druga, mnogo ispravnija provera telefona daje cifru od šest sati. Odakle tri misteriozna sata priče na novom aparatu. Verujem da za ovo postoji logično objašnjenje.
5 komentar(a):
9. septembar 2007 13:23:00, yellow_cherry
..post paid je robija koju moram da izdrzim jos 20 meseci..mamu im..kako sam se za.ebala..i to ne samo ja...
11. septembar 2007 2:30:00, Antibljoger_female
a ne znam da li se secate one frke pred exit i greenfest kada su nudili komplet karata samo da se predje na postpaid? tip koji nije postar doneo mi je u zaista ranim jutarnjim casovima ugovor od poprilicnog broja strana. Zahvalila sam se i rekla da sam pospana za citavu operaciju i da dodju u moj svet neki drugi put kad nisam mamurna. I onda su zvali da vide zasto sam odbila i ja sam i objasnila da je njihov ugovor od 60-ak paragrafa i suvise kompleksan za subotu ujutro i da ako budem zelela da budem post paid korisnik ili vec da odem na koncerte cu se sama organizovati. Ali, milo mi je da kapitalizam4ever pocinje da pokazuje sve vise svoje pravo lice u nasoj 'zaostaloj' sredini. :)
Nekada davno, tamo jos devedesetih, imala sam post paid karticu. Kao i u tvom slucaju, u pocetku su jos i bili iole normalni racuni, ali nakon par meseci...Uglavnom, ne bila lenja, otisla do poslovnice i trazila listing, po kojem: samu sebe sam sa mobilnog na fiksni zvala - a sedim u iskazano vreme kod kuce sa tada bebom, sama; pozivi koje sam pravila, duplirani su; prikazivani usbrojevi telefona meni nepoznatih osoba. Nikad vise, od tada, post paid koristila nisam, a nisam im ni racun platila, niti su me zbog istog gonili; valjda im je lakse bilo da me puste, nego da nastavim sa frkom koju sam digla :-)