Ponovo reših da se vratim ovom blogu. Ne postoji specijalan razlog zbog kog sam to odlučio. Niti sam ga ikada naročito kvalitetno pisao, niti sam prestao to da činim zbog manjka vremena, niti sada imam vremena više. Jednostavno sam rešio to da učinim pa ćemo da vidimo koliko će da me drži...

Vidim da se dizajn čitavog blog sistema promenio, izgleda mnogo bombastičnije, mora se priznati, iako mi se stari više dopadao. Evoluirao je, što bi se reklo, pa sad ko voli nek izvoli.

Pitam se da li smo i mi kao društvo evoluirali? Znam da bi mnogi baš rekli da nismo, znate onako, kad sedite u kafani pa se povede priča kakvi smo mi zapravo...pa je onda tu uvek neki pametni bekrija da kaže: Ko, mi? Ma mi smo ti bre nula...stoka bili, stoka ostali, ovde nikada neće biti bolje...hik, hik, hik....

O, bili smo mi nekada i majmuni, ako je verovati Darvinu. To fakat više nismo (visprene dosetke sa karakterom i mentalnim sklopom se ne pikaju, njaaa)

(Opa, izgleda da ovaj novi ima i neke fancy smajlije)

Nije stvar u tome da li smo stoka ili nismo. Nije ni u tome da li će nekada biti bolje ili neće. Radi se o tome da nam nedostaju stavovi. I to ne neki specijalni, ne stavovi o Gruziji ili ekonomskoj krizt na zapadu. I oni su za poštovanje, ali čini mi se da nam nedostaju čak i neki najosnovniji. Stavovi o nama samima. Ili još bolje predstava o tome gde da ih tražimo. Ne traže se oni u dnevnoj štampi, za kafanskim stolom, kod mame, tate, šefa itd. Traže se u nama samima. Kada budemo imali svest i hrabrost da sami verujemo u sebe i svoje rezone bez bojazni da će nam se to obiti o glavu, onda ćemo dobiti i stavove koji počivaju na zdravim osnovama jer im je i sama geneza bila ispravna.

Da li smo evoluirali? Nego šta.

Da li smo svesni toga? Nego šta.

Znamo li šta ćemo sa sobom? Ne bih rekao.

I šta je naš stav po pitanju toga?

Ma pusti bre...ko da mi možemo nešto tu da uradimo...mi smo ti bre....hik, hik, hik

Vršljajući po forumima ugledah post koji kaže da je (valjda bivša) loto dama ponovo glavna akterka porno filma čiji su kadrovi osvanuli u nekom tabloidu. Na trenutak sam mislio da se radi o lažnoj vesti, a onda sam kliknuo na link do njenog intervjua gde dominira njena uplakana slika.

Na kraju krajeva pogledajte sami.

Eh...naravno da Š.U.R.A ne smatra ovo bitnom vesti dana niti će se baviti obrazlaganjem njenog filma. Glavna stvar ogleda se upravo u njenoj izjavi povodom skandala (ako se to uopšte može nazvati skandalom). Ono što je mene fasciniralo jeste sledeće:

ŽAO JOJ JE DECE?!

Gospođo Vi ste zaista jedna posebna dama. Vaša zabrinutost za decu, dok nad Vama stoji oblak opasnosti da akcioni film koji ste snimili dobije milionski publicitet je ekstremno dirljiva. Pošto je očigledno da imate neobičnu sklonost prema ovom žanru, Š.U.R.A predlaže sledeća rešenja

1.Lustfree Eyeglasses
Specijalno dizajnirane sexy naočare sa mini zvučnicima ugrađenim u držače. Imaju specijalne detektore napaljivosti, koji se automatski pale i glasno emituju poruku:
Ugasi kameru!

2.Mega Burner
Novo naučno dostignuće ogleda se u detektoru koji se pali pre stupanja u seksualni odnos. Detektor je programiran da spali prostoriju nakon njenog napuštanja od stane toplokrvnih bića. Znači Vaše je da u trenutku smanjene sposobnosti rasuđivanja samo upalite kameru po navici, i dok završite sa tuširanjem svi mogući dokazi leže u pepelu. Spalite ružne navike u korenu!

1.One Ring
Šta reći. Čak Vam ni vešto oko kamere ne može ništa ako ste nevidljivi.

Šalu na stranu uvek razmislite pre nego što uradite neku glupost koja Vas može mnogo koštati u budućnosti. Glava na posletku, ipak tome služi. Pored vođenja računa kako da Vam u ovim ludim vremenima ostane na ramenima, ponekad je valja upotrebiti i za razmišljanje.

Toliko.

Jedna od najgorih stvari koje možete da uradite nedeljom jeste da sednete i razmišljate. Ustvari još je gore ako zasučete rukave i zakopate šake u sećanja. I danas sam na samo sebi svojstven idiotski način uspeo da uradim obe gore pomenute.

Nakon nekoliko epizoda south parka, egzistencijalnih problema, društvenih brljotina, egzistencijalnih problema, starih ljubavi, egzistencijalnih problema, sinoćnog izlaska u grad, egzistencijalnih problema sasvim prirodno sam počeo da razmišljam o Multi Level Marketingu.

Ako Đavo ima posao to je onda upravo to.

Eh, krenimo...ne pada mi na pamet da trošim reči pišući o tome kako je sve jedna velika prevara i bla, bla, bla...i na kraju krajeva ne želim da trošim niti jedan sekund Vašeg vremena primoravajući Vas to da čitate...mene zapravo fasciniraju ljudi koji su sposobni da se na isti navuku.

Poznajem čoveka koji je teškom mukom došao do veće kinte, mislim da je bio prodao neku nekretninu i bio je sav usran od radosti zbog toga. I pazi sad, nije prošlo ni nedelju dana kako je uzeo lovu kad ga je kontaktirao prijatelj pozvavši ga na hitan sastanak u gradu, nešto u stilu „Vodim te na jedno mesto, videćeš iznenađenje je!“

Pogađajte! Odveo ga je u jednu kafanu gde se održala prezentacija nekog sumnjivog osiguranja. Platiš polisu pa si u klubu. Onda dovedeš još nekog i još nekog pa dobiješ sat...zlatan sat! I šerpe i lonce....i džaba za familiju isl.

A na pauzi ga, pošto je hteo da napusti predavanje, taj isti prijatelj (koji je btw. sveštenik) ubeđuje kako je to velika sreća što su naleteli na te ljude...dar od Boga itd.

Jebote!

Naravno da on nije naseo na sve to i da se uljudno zahvalio pa otišao svojim putem.

A meni je jednom prilikom lik pričao kako je stupio isto tako u neki piramidalni sistem gde je dao oko 3000 eura i treba da nađe još samo njih petoro koji će to isto da urade i do kraja života ima da prima veeeliku platu.

I da ne zaboravim...dobio je notebook! Kako to uliva sigurnost. Dali su mi notebook pa neće me valjda prevariti, da je tako što bi mi ga poklanjali?

To genije! Dao si 3000 eura a dobio notebook od 1500! Ha, ha, ha!

Sada dolazimo do onog glavnog a to je jedini argument žrtava ovakvih prevara: „Pa znaš matori nije to baš piramida....“

Okej, neka bude valjak. Suština je ista. Nije problem u piramidalnoj strukturi, problem je u tome što te taj čika tapše po ramenu i klepa ti pare. Ima jedna stvar koja je gora od raditi za džabe. Platiti da radiš za džabe.

Glupost je neuništiva!

Kada bih video letećeg minijaturnog majmuna sa surlom umesto nosa i čarobnim štapićem u ruci bila bi to jedina stvar koja bi me razveselila više od trenutka kada listi ljudi koje poznajem dodam još jednog samoproglašenog menadžera.

Čoveče, ponekad mi se čini da svaka budala koja do tridesete godine ne uspe da zadovolji svoju ambiciju (ili je uopšte ne pronađe) naprasno evoluira u menadžera.

Čast retkima koji ovo zvanje zaista zaslužuju i prirodom svoga posla opravdavaju, mislim da je jasno na koju grupu ljudi ciljam.

Na meeenadžere, ne na menadžere.

Poznavao sam jednog lika koji je radio u prodavnici računara. Jedna mušterija ga je dovela na granicu nervnog sloma jer nikako nije mogla da shvati da to što je kupila kompjuter u njegovoj prodavnici automatski ne povlači činjenicu da ima pristup internetu. Bilo je to pre godinu dana, možda i manje.

Ta ista osoba mu je prilikom prve posete, dok je birala konfiguraciju, ostavila svoju podsetnicu. Menadžer. Meeenadžer. Organizovala je dve proslave nove godine u jednom lokalu. Kakve reference i zabetoniran životni poziv.

Ponekad pomislim da bih i ja trebao da postanem menadžer. Menadžer higijene umesto čistača. Menadžer verifikacije regularnosti u javnom saobraćaju umesto kondukter. Counting manager u javnom sistemu umesto baba/deda sere. Jebeš biro i čekanje kad možeš biti menadžer. Meeenadžer.

Verovatno serem….ali ležalo mi je na duši…bolje da prekinem na vreme….

Ali ovaj put se ne radi o Š.U.R.I- noj paranoji već su na tragu nedelima ni manje ni više nego zabrinuti roditelji.

U jednom dnevnom listu (koji doduše i ne smatram relevantnim) značajno mesto zauzeo je članak koji nosi naziv „Vatikan pored Bože pravde“. U tom članku govori se ni manje ni više nego o velikoj zaveri jedne izdavačke kuće koja je kao sredstvo za ostvarenje svojih „zlih“ ciljeva odabrala ni manje ni više nego udžbenik „Prirode i društva“ za četvrti razred osnovne škole.

Zamislite.

U spornom udžbeniku pod lekcijom o državama na jednoj strani se navodi primer Vatikana kao najmanje države dok se na sledećoj strani govori o (zadržite dah)- našoj voljenoj državi Srbiji.

Sledi deo teksta koji je preuzet sa zvaničnog sajta lista koji ga je objavio

Vatikan, najmanja država na svetu i planetarni centar katoličanstva, razbesneo je nekoliko roditelja srpskih učenika četvrtih razreda osnovnih škola! Oni su u redakciju Kurira došli noseći u rukama udžbenik "Priroda i društvo" za 4. razred osnovne škole, izdavačke kuće "Eduka", čiji su autori Vera Matanović, Zorica Veinović, Nada Stančić i Ivanka Marković, u kome se za primer države navodi Vatikan, kao najmanja zemlja na planeti sa 1.000 stanovnika.

Pored primera za najmanju državu na svetu je fotografija papske države. Slučajno ili ne, na susednoj stranici udžbenika je lekcija o našoj državi Srbiji. Dat je ceo tekst himne "Bože pravde".

- Mislim da nije primereno baš tako objašnjavati deci lekcije o državama, pa i našoj. Naime, slučajno sam počela da čitam udžbenik i odmah na početku knjige pronašla kako se učenicima objašnjava pojam države. Jeste to prilično apstraktna reč za decu tog uzrasta, koja imaju deset-jedanaest godina, i treba da shvate šta je to država. Nemam nikakvih primedbi na celokupno pojašnjenje već na primer. Zašto je, ukoliko se prvo određivao pojam time da postoje male, velike, daleke i bliže države u odnosu na našu, uzet primer Vatikana kao najmanje države? Zašto nije stavljena neka najudaljenija država kao primer?

Slučajno ili ne?

Laboratorijski orangutan bi shvatio da u navođenju ovakvog primera nema nikakve slučajnosti. Čak je i majka detektivka naslutila da se u svemu tome krije određeni smisao. Š.U.R.A je spremna da glasno kaže o čemu je reč.

Vatikan jeste najmanja država na svetu!

(Vauuu!)

Pamtim svoje školske dane i na neki jeziv način se sasvim dobro prisećam udžbenika za biologiju. Svako poglavlje sa desne strane je imalo malu zanimljivost vezanu za temu o kojoj govori. Suština toga je da dete učeći iz knjige stekne znanje koje bi se moglo svrstati u opštu kulturu a ima dodira sa tematikom predviđenom nastavnim planom i programom.

Zašto nije stavljena neka najudaljenija država kao primer?

Hmmmm....najudaljenija država na svetu. Pitanje vredno milion dolara. Ali da ne izvlačim iz konteksta, zabrinuta gospođa je verovatno mislila na najudaljeniju državu od Srbije. A zašto ne staviti državu sa najviše ljudi, najdebljim kravama ili nešto treće?

Upravo zato što je uzet primer najmanje države. Verovali ili ne, prosto je i u tome nema ničeg lošeg.

Država je apstraktna reč za decu uzrasta od deset do jedanaest godina.

Ha, ha, ha. Mislim da se većina klinaca ne bi složila sa ovim. Štaviše, mala od moga komšije (stara sedam godina) zna da nabroji nama susedne države. Išla devojčica na more pa naučila.

…Prema njenim rečima, "velika je simbolika da na dve strane bude primer za državu Vatikan, a na sledećoj da se iznose činjenice o Srbiji"….

Uh….stvari postaju sve zapletenije. Laboratorijski orangutan bi pomislio da tu nema simbolike, već da su autori želeli da pre pojašnjenja pojma države ispričaju malu zanimljivost a onda da puste u rad lekciju o našoj domovini, sve sa himnom i statistikom.

Ali visprena gospođa je mudro uočila skrivenu poruku između centra katoličanstva na jednoj i većinski pravoslavne zemlje na drugoj strani. Da ne uče oni to našu decu da su Srbi katolici? Ma neee, nije mogućeeee….

Ali Š.U.R.A je otišla korak dalje i na slici priloženoj uz tekst uočila da se pored Vatikana tu nalazi i slika dolara (Aha! Amerikanci hoće da nam proture svoje! Zašto dolar a ne dinar?). Pa tu su još i neke zastave koje nisu naše…ccccccc…..

Prosto je neverovatno da postoje ljudi koji su u stanju da pokrenu ovakva pitanja. Iskreno se nadam da je u pitanju novinarska izmišljotina. Pomenuta gospođa nije primer rodoljuba već idiota, a sama činjenica da su u jednu ovakvu stvar upleli izvitopereni patriotizam (tačnije mržnju prema svetu koja nije ništa drugo nego refleksija mržnje prema samom sebi) je jednostavno ružna.

I kakva je uopšte to vest? U udžbeniku "Priroda i društvo" za 4. razred osnovne škole, informacija o Vatikanu odmah pored lekcije o Srbiji.

PA ŠTA?

I za kraj sam se prisetio jedne stvari. Nedavno sam čitao članak o prirodnim lepotama naše zemlje i stanovništvu u njoj. Na susednoj stranici se nalazio članak o amazonskoj džungli. džungla-Srbija, Srbija-džungla....da neće oni to da kažu da smo mi…….

U ne baš tako davna vremena, termin urban, se nije u tolikoj meri vezivao za stil pojedinca kao što je to slučaj danas. U ovom trenutku gotovo svaka treća osoba na ulici će Vam za sebe reći da je urbana.

Šta je zapravo urbana osoba?

Jednostavno. Pod urbanom se (danas) smatra osoba otvorenih shvatanja o sebi i svetu oko sebe, zdravih stavova, informisana i pre svega zainteresovana o stvarima koje se dešavaju van njene ulice. Takođe urbana osoba je aktivna u društvu, utiče na njega i teži da ga menja na bolje.

Može se navesti još mnogo karakteristika urbane osobe, ali o tome ovde više neće biti reči. Hajde da malo govorimo o kvaziurbanim osobama, tačnije ljudima koji su preko noći odlučili da to postanu.

Šta je kvaziurbana osoba?

Teško je definisati pošto definicija zahteva ograničenje a glupost je teško ograničiti. Ali evo jedne odrednice koja Vam može pomoći da takvu osobu prepoznate. Urbana osoba Vam NIKAD neće, nakon nekoliko razmenjenih rečenica, nabiti na nos kako je ona URBANA.

Kvaziurbani ljudi smatraju da centar njihovog delovanja moraju biti oni sami. Ovo su nekia od njihovih glavnih načela

Kako biti (kvazi)urban:

-Smanjena golotinja.

Biti (kvazi)urban je odgovornost poput viteške i zato je svaka golotinja nepoželjna. Zamislite kralja Artura samo u gornjem delu oklopa, bez gaća!

Ovo je zlatno pravilo i treba ga zapamtiti: Što manje golotinje! Šorceve zaboravite, bermude i one 3/4 gluposti takođe. Samo džins, eventualno lan ili neko platno mogu pokrivati noge. Ako se opredelite za džins vodite računa da je izbledeo na dupetu. Majice kratkih rukava teško mogu da prođu. (kvazi)Urbanoj osobi nikada nije vrućina. Zato i ako nosite majice kratkih rukava, obavezno obucite i jednu dugih ispod nje. Belu po mogućnosti.

- Probušen jezik ili obrva.

-Ne češljajte se. Ili ne koristite sredstva za uređivanje kose ili ih koristite previše. Nemojte modelirati jednostavno ih nanesite.

-Naočare za sunce.

Obavezan detalj. Nosite ih noću. Vi ne uživate u istom suncu kao i siroma raja. Vaš izvor života je disko kugla!

-Proširen vokabular.

Vaš jezik se mora razlikovati od jezika smrtnika. Koristite reč mejnstrim.

-Muzika

Samo digitalna. Ali, to neće biti dovoljno. Odredite svoj omiljeni pravac. Nije teško, samo ukombinujte reč deep, slow, acid sa bilo kojom drugom i dobićete ga.

-Pokreti

Ruke i njihovo kretanje su osnovna odlika svakoga ko je (kvazi)Urban. Ne divljajte na podijumu. Samo se oslonite na nešto, i pogled (koji je skriven pod naočarama)pustite da luta u daljini. Slušajte DJ-a i pomerajte ruke. Kao da vajate....i vajate, novu realnost u kojoj ste svi jednaki i zajedno...bla, bla...

-Naglasak

Nabacite ga. Ne možete govoriti poput ostalih. Ako Vam to predstavlja problem počnite da šuškate ili da govorite kroz nos.

-Tikovi

Morate imati svoj. To je nešto što će Vas učiniti jedinstvenim. Vratimo se opet na primer vitezova koji su bili poznati po oružju koje su nosili i kome su se davala imena i magična svojstva. Tikovi su Vaše oružje, Vaš beleg koji će Vas učiniti prepoznatljivim u (kvazi)urbanim krugovima.

-Simulianje opijenog stanja

Barem jednom mesečno treba reći kako Vas nešto -Vozi- ili -ne vozi-

-Visoko obrazovanje

Obavezno je. Studirajte barem dve godine a da ne upišete treći semestar.

Kao i kod (kvazi)alternativnih osoba o kojima je ranije pisano, i ovde se može navesti još karakteristika, no treba se znati zaustaviti. Biti urban je za svaku pohvalu ali biti (kvazi)urban je strašno.

Eto toliko ovoga puta.

Ah ta muzika. Svakako ćete se složiti da ništa ne može uticati na čovekove emocije poput neke dobre pesme koja vas svojim prefinjenim ritmom lagano uvede u razmišljanje. Većinu svojih zaključaka mogu da zahvalim dobroj melodiji koja me je ponela i ukazala mi na sporedne ali dobre puteve kojima vas misao može odvesti do kvalitetnog cilja.

Na sreću, uspeo sam da se sretnem i zbližim sa stvarima drugačijim od onih koje danas kruže većinom lokala i klubova.

Da dragi moji, govorim upravo o stvarima koje danas popularno nazivamo narodnjacima. One time hitovi u svakom slučaju. Slušaju se dva meseca i zaborave.

Napravi mi sina pod svetlima kazina, je hit jedne naše velike zvezde koji je po meni, otvorio jedan sasvim novi put i uneo revoluciju u dosadašnje tokove turbo folka (ako je to još uvek aktuelan termin za ovo o čemu pišem)

Propagiranje kurvaluka je iz indirektne prešlo u direktnu fazu.

Dosadašnje poruke svodile su se na jeftina prenesena značenja, no kako god bilo, ipak su bila prenesena. Tako smo slušali da ne bi bilo loše kabrio porše parkirati u njenu garažu (kabrio nego šta). Pa ga je neka druga bodrila da pokuša jer bi mu rado dala (ume ona nije više mala), muvali smo se sa nekakvim biznismenima (i to sexy), i uz to su se zahtevale kojekakve bunde i Don Perinjoni. A onda je kao šlag na tortu stiglo i pravljenje sina i to ni manje više nego u kazinu. No sve je to iz opravdanih razloga jer će mali svakako zbog mesta gde je začet postati milioner.

Nešto mi se čini da mi baš ne bi bilo prijatno da su me dizajnirali u kockarnici ali to je ipak samo moje skromno mišljenje.

Kao razuman čovek pokušao sam da u ovom naglom porastu propagiranja ovog čina na tako specifičan način potražim neki dublji smisao, i sasvim prirodno došao sam do sledećeg zaključka.

Superbludna civilizacija iz druge dimenzije želi da naše prostore pretvori u supermoderni studio za produciranje supertrećerazrednih porno filmova. Baš iz tih razloga podstiču razvoj ovakvih projekata.

Zato ovim putem hoću da im kažem da su otkriveni i da pod hitno obustave svoj superzli plan.

I onda se nakon svega toga neko oglasi i optuži Rolingstonse da šire đavolju misiju. Zašto se niko ne oglasi protiv stvari koje otvoreno propagiraju apsolutni pad estetskih i moralnih vrednosti a za razliku od koncerta Stonsa dostupne su 24 časa dnevno.

Potpuno sam svestan da sada rizikujem da budem optužen kao konzervativan. Nisam, i generalno baš me briga što to neko može da pomisli. Ali ne mogu da odolim a da ne postavim sliku glavnih krivaca za to, iako sam svestan efekta koji otkrivanje ovako poverljive inormacije može da proizvede.