Ponovo reših da se vratim ovom blogu. Ne postoji specijalan razlog zbog kog sam to odlučio. Niti sam ga ikada naročito kvalitetno pisao, niti sam prestao to da činim zbog manjka vremena, niti sada imam vremena više. Jednostavno sam rešio to da učinim pa ćemo da vidimo koliko će da me drži...

Vidim da se dizajn čitavog blog sistema promenio, izgleda mnogo bombastičnije, mora se priznati, iako mi se stari više dopadao. Evoluirao je, što bi se reklo, pa sad ko voli nek izvoli.

Pitam se da li smo i mi kao društvo evoluirali? Znam da bi mnogi baš rekli da nismo, znate onako, kad sedite u kafani pa se povede priča kakvi smo mi zapravo...pa je onda tu uvek neki pametni bekrija da kaže: Ko, mi? Ma mi smo ti bre nula...stoka bili, stoka ostali, ovde nikada neće biti bolje...hik, hik, hik....

O, bili smo mi nekada i majmuni, ako je verovati Darvinu. To fakat više nismo (visprene dosetke sa karakterom i mentalnim sklopom se ne pikaju, njaaa)

(Opa, izgleda da ovaj novi ima i neke fancy smajlije)

Nije stvar u tome da li smo stoka ili nismo. Nije ni u tome da li će nekada biti bolje ili neće. Radi se o tome da nam nedostaju stavovi. I to ne neki specijalni, ne stavovi o Gruziji ili ekonomskoj krizt na zapadu. I oni su za poštovanje, ali čini mi se da nam nedostaju čak i neki najosnovniji. Stavovi o nama samima. Ili još bolje predstava o tome gde da ih tražimo. Ne traže se oni u dnevnoj štampi, za kafanskim stolom, kod mame, tate, šefa itd. Traže se u nama samima. Kada budemo imali svest i hrabrost da sami verujemo u sebe i svoje rezone bez bojazni da će nam se to obiti o glavu, onda ćemo dobiti i stavove koji počivaju na zdravim osnovama jer im je i sama geneza bila ispravna.

Da li smo evoluirali? Nego šta.

Da li smo svesni toga? Nego šta.

Znamo li šta ćemo sa sobom? Ne bih rekao.

I šta je naš stav po pitanju toga?

Ma pusti bre...ko da mi možemo nešto tu da uradimo...mi smo ti bre....hik, hik, hik